...

U prvom polufinalu Evrovizije, takmičari iz 15 zemalja boriti za deset mesta u velikom finalu, a naša Teja Dora nastupa sa pesmom Ramonda pod rednim brojem 2, čije ćemo utiske pred takmičenje uskoro čuti. Direktan prenos je u 21 sat na RTS 1, zatim programu RTS Svet, Prvom programu Radio Beograda i platformi RTS Planeta. To je i razlog da čitavu emisiju Jedan dobar dan posvetimo ovom velikom takmičenju.... Pre tačno 32 godine, Evrovizija je takođe održana u Malmeu. Posebnu pažnju domaće i evropske publike tada je privukla Ekstra Nena. Izvela je numeru ljubim te pesmama na velikoj bini u Švedskoj. O svojim iskustvima govori u našem studiju. Marija Šerifović je 2007. godine osvojila prvo mesto u Helsinkiju, sa pesmom Molitva i dovela Evroviziju u Srbiju. U čemu je tajna, otkrivaju nam autor ove pesme, kompozitor Vladimir Graić Graja i neko ko je pomogao Mariji i Srbiji da neverovatnim scenskim nastupom odnesu pobedu, reditelj Gorčin Stojanović. Priča o ramondi, o kojoj peva Teja Dora, je pravi dokaz koliko je priroda čudesna, a srpska istorija slavna. Zašto ovu biljku nazivaju cvetom-feniksom, ali i koliko je ona inspirativna za dizajnere, saznajte u Jednom dobrom danu. Čak i svetske zvezde koje nastupaju pred hiljadama obožavalaca imaju tremu, ali znaju kako da je prikriju. Koje bi savete dala učesnicima pred nastup na velikom takmičenju kao što je Eurosong, otkriva nam psihološkinja Snežana Mrvić. O modi koja obeležava veliku Evrovizijsku scenu, ali i garderobi u kojoj su učesnici prošetali tzv. tirkiznim tepihom proteklog vikenda, govore modni dizajneri Nenad Radujević i Boško Jakovljević. Urednik i voditelj emisije: Ivana Milenković.

Švedski sto na Kajin način... Šveđani su poznati kao veliki gurmani, a hrana koju pripremaju vrhunskog je kvaliteta. Kulinarska tradicija formirala se uglavnom pod uticajem Danske i Norveške. Međutim, kasnije su Francuska i Nemačka odigrale ogromnu ulogu u njihovom razvoju, zahvaljujući čemu su Šveđani počeli da obraćaju pažnju, ne samo na ukus i nutritivna svojstva jela, već i na njihov izgled. Kuhinja ove zemlje podrazumeva specijalitete sa lososom, haringom, drugim ribama, mesom od divljači, šumskim plodovima i gljivama. Tokom dugačkih zima nedostatak svežeg povrća uticao je na tradicionalne recepture. Najveći nacionalni specijalitet su školjke, a lov na jelene i losove i ribolov imaju dugu tradiciju. U domu Šveđana uglavnom se jedu doručak, ručak i večera. U školama se za ručak servira topli obrok, dok odrasli i zaposleni uglavnom za najobilniji obrok smatraju večeru. Ukoliko vas ugoste, smatraće vas osobom sa dobrim manirima ako pojedete sve što ste sipali u tanjir. Tu se ističe njihova gostoprimljivost, ali i skromnost i štedljivost. Inače, čuveni švedski sto nastao je tako što su plemići još u XIV veku imali običaj da između glavnih obroka služe razna hladna posluženja na malim posebnim stolovima u dnevnim boravcima palata. Tu bi se našli sirevi, hleb, puter, voće, riba, dimljeni losos, kao i vina i likeri. U XVII veku ovakvo posluženje iz dvorova prešlo je u kuće građana nižeg sloja, a od 1912. godine, nakon Olimpijade u Stokholmu, restorani su počeli da praktikuju ovakav vid posluženja, koji je kasnije postao popularan pod ovim nazivom. Postoji i druga verzija nastanka švedskog stola. Naime, zbog dugih, hladnih zima i otežanih uslova za putovanje, gosti su kod domaćina dolazili na više dana, tako da su im nuđeni obroci koji su, zbog čuvanja, izneti u hladnu prostoriju i ostavljeni na dugačkom stolu. Tako je svaki pridošlica mogao sam da uzme hrane koliko mu je bilo potrebno, a da ne smeta ni domaćinima, ni drugim gostima. Naš gastronomad Katarina Petrović Kaja, u čast ove zanimljive kulinarske destinacije, priprema na tri specijaliteta po kojima je švedska kuhinja postala poznata u celom svetu - čorbu sa pivom, mesne kuglice i pecivo sa cimetom. Prijatno gledanje.

Svakog radnog dana - aktuelne vesti iz svih krajeva Srbije. Dopisnici RTS-a donose vam priče i reportaže o skrivenim lepotama naše zemlje, životu, bogatstvu različitosti. Upoznajemo vas sa prednostima života u prirodi, podsećamo na događaje koje ne smemo zaboraviti. Ukazujemo na uspehe ali i probleme u privredi i poljoprivredi, ekologiji i zdravstvu, i na načine kako ih rešiti. Proveravamo koliko su kultura i sport dostupni u manjim sredinama. Predstavljamo vam divne, male velike ljude od kojih svi možemo mnogo da naučimo....

...

Beogradska hronika uvek na strani građana. Reporteri na licu mesta, aktuelne teme, važni događaji, ekskluzivni gosti.Na vaša pitanja odgovaraju oni koji imaju prave odgovore. Reportaže o običnim ljudima, herojima naše svakodnevice.Radnim danima na Prvom programu od 17.40.Voditelji emisije Slađana Tomašević i Ana Manojlović....

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

Kako se čelično prijateljstvo Kine i Srbije izdiglo iz ruševina kineske ambasade u Beogradu, zašto je Srbija Kini važna, šta Srbija od Kine može da očekuje, tema je emisije Takovska 10“.... Pre tačno 25 godina, 7. maja 1999, NATO je bombardovao zgradu ambasade Narodne republike Kine u Beogradu, usmrtivši tom prilikom troje kineskih novinara. Taj pogodak bio je jedan od najvećih NATO promašaja tokom agresije na SRJ, barem prema rečima NATO rukovodilaca, jer je meta, navodno, bila zgrada SDPR-a koja se nalazi nekoliko stotina metara dalje. Može li se taj dan smatrati prelomnom tačkom kada su odnosi Srbije i Kine dobili posebnu težinu kakvu Kina ne deli ni sam jednom državom regiona ili Evrope? Kako su se odnosi razvijali u godinama koje su usledile, na čemu se zasnivaju danas, koliko ima simbolike u činjenici da predsednik Kine Si Đin Ping u posetu Srbiji dolazi u tako posebnom trenutku? O tome u emisiji Takovska 10“ govore profesorka FPN u Beogradu, Dragana Mitrović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Aleksandar Mitić, i istoričar Predrag Marković. Urednik i voditelj je Zoran Stanojević.

Malme je ovogodišnji domaćin Pesme Evrovizije i to zahvaljujući Lorin koja je donela pobedu Švedskoj već sedmi put, što je osim Irske čini najtrofejnijom na ovom muzičkom takmičenju. U prvom polufinalu, takmičari iz 15 zemalja boriće se za deset mesta u velikom finalu. Naša Teja Dora nastupa u prvom polufinalu sa pesmom Ramonda druga po redu. Direktan prenos od 21 čas na RTS 1, RTS Svet, prvom programu Radio Beograda i platformi RTS Planeta.... U Malmeu će se, pod uspostavljenim trajnim sloganom Ujedinjeni muzikom, za titulu najbolje pesme Evrope boriti takmičari iz 37 zemalja. Po 10 najboljih pesama iz oba polufinala plasiraće se u veliko finale u kojem su se automatski plasirali prošlogodišnji pobednik Švedska i zemlje velike petorke. Osim Srbije, u prvom polufinalu nastupiće još 14 takmičara iz Kipra, Litvanije, Irske, Ukrajine, Poljske, Hrvatske, Islanda, Slovenije, Finske, Moldavije, Azarbejdžana, Australije, Portugalije i Luksemburga. Države koje su automatski finalisti, kao i prošlogodišnji pobednik, nastupaju tokom polufinala uživo. Ranije su u polufinalima puštani klipovi njihovih nastupa sa generalne probe, a od ove godine publika će imati priliku da vidi uživo njihove nastupe. Tako će u prvom polufinalu nastupiti Nemačka, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo, a u drugom Francuska, Italija i Španija. Od prošle godine u polufinalnim večerima glasa isključivo publika, a gledaoci iz država koje se uopšte ne takmiče moći će takođe da glasaju i to putem evrovizijske aplikacije za glasanje www.esc.vote Direktan prenos prvog polufinala moći ćete da pratite od 21 čas na RTS 1, RTS Svet, prvom programu Radio Beograda, kao i putem multimedijalne platforme RTS Planeta.